Kratka istorija poligrafa

Kako je i kada nastao taj instrument koji nazivamo poligraf? Potraga za istinom nije nešto što okupira našu pažnju samo za period od poslednjih sto godina, koliko postoji poligraf kao instrument. Od nastanka sveta, i od početka pisane istorije do danas, ljudska civilizacija je imala prilika i vremena da shvati mnoštvo činjenica o ljudskoj prirodi i shodno tome došlo se do sveopšte poznatog saznanja da će svaka osoba koja je neiskrena u svojim rečima, delima i namerama, pre ili kasnije, na neki način odati sopstvene laži i obmane kroz razne pokazatelje kao što su reči, dela, gestovi, razni sitni znaci i signali koji se mogu tumačiti kako na verbalan, tako i na ne-verbalan način.

Kroz istoriju navodimo najstarije podatke vezane za potragu za istinom i razotkrivanju laži. Još u svetoj Bibliji i Mojsijevih 10 božijih zapovesti Bog govori Mojsiju: „ne budi lažni svedok protiv svog bližnjeg suseda“. Kralj Solomon je najstarija osoba u istoriji za koju se zna da je probao da definiše metodologiju uz pomoć koje bi utvrdio istinu. „Papirus Vedas“, dokument koji datira iz perioda od oko 900 godina pne, stari Hindu zapis je najstarija zapisana beleška o detekciji laži. U dokumentu se spominje razlikovanje verbalnih i ne-verbalnih simptoma laganja. „Erasistratus“, 304-250 pne, Grčki fizičar i anatom je prvi koje je prepoznao fiziološke promene koje nastaju prilikom laganja. On je primetio da se puls njegovog sina ubrzava svaki put kada mu se kraljeva mlada žena približi.

Kroz istoriju možemo razlikovati razne metode kojima se utvrđivala istina. Navešćemo neke od metoda koje su se koristile u toku formiranja modernog društva. „Metod dvoboja“, nastao oko 1500 godine – u eri sujeverja inkvizitori nisu ni tražili dokaze ili krivicu niti su verovali da se istina uopšte može utvrditi ispitivanjem optuženog. Verovalo se da se istina može utvrditi samo uz pomoć „više sile“. „Uzvišena odluka“ nastajala je dvobojem između dva lica kojim se odlučivalo ko je nevin. „Suđenje mučenjem“ – bazirano na ideji da Bog ne bi nikad dozvolio nevinoj osobi da prizna nešto za šta nije kriva. „Suđenje vrelim čelikom“ – nastalo kod bengalskih plemena u Indiji, vrelo gvožđe se stavljalo na jezik osumičenog 9 puta, sprženi jezik = lažov = smrt. „Suđenje uz pomoć vage“ (Indija, 600 godina pne) – merenje se koristilo kako bi se utvrdila istina, okrivljeni je meren, procenjen, pa meren ponovo. Ukoliko se registruje gubitak telesne težine na drugom merenju, to je značilo oproštaj. „Suđenje vrelom vodom“ – još jedan od primitivnih načina provere gde je okrivljeni stavljao svoje ruke u ključalu vodu i vraćao se na procenu sledećeg dana, ukoliko su mu ruke spržene značilo je da laže. Izreka „smrdi na lažova“ potiče sa suđenja koja su se nekada davno odvijala u Africi. „Suđenje crvenom vodom“ vodi poreklo sa Afričkog kontinenta – okrivljeni je jeo pirinač a zatim pio galon crvene vode, ukoliko se ispovraća znači da je nevin. „Suđenje uz pomoć svetog magarca“ – nastalo na Srednjem Istoku i sastojalo se od toga da se okrivljeni slao u šator sa magarcem i od njega se tražilo da povuče magarca za rep, smatralo se da ukoliko magarac ne ispusti ni jedan zvuk, osoba je nevina. „Suđenje pirinčom“, nastalo u Indiji – takođe su koristili metod koji je bio naziran na predpostavci da krivi ne mogu da progutaju suvi pirinač, niti da ga ispljunu. Suvi pirinač, koji nije progutan ili nije ispljunut znači da je osoba kriva. „Suđenje uz pomoć ječamskog hleba“, nastalo u Evropi, 1150 godine – vodi genezu iz običaja Rimske katoličke crkve, Bog bi isušio usta krivca i ne bi mogao da proguta hleb i sir. Primenjivan za sveštena lica, i ukoliko nisu mogli da progutaju hleb i sir, više niko nikada ni bi čuo za njih.

Napravićemo osvrt na korene početka primenjivanja nauke u detekciji laži

i na važne istorijske ličnosti i izume koji su vodili ka nastanku instrumenta koji nazivamo poligraf

• Bonaćio (1313-1375)-pisac, pisao je o tome kako se puls pacijenta ubrza svaki put kada njihova druga polovina uđe u prostoriju.
• Galileo (1581), izumitelj „pulsilogijuma“, merača pulsa, što je prvi zebeleženi objektivni način merenja tempa pulsa na zglobu osobe.
• Lankizi (1728), rimski fiziolog, pisao je o tome kako emocije uzrokuju mentalne fukcije koje utiču na srce. Njegova teorija je bila osnova za buduća istraživanja aktivnosti srca prilikom laganja.
• Danijel Defo (1730), engleski novelista i autor knjige “Robinson Kruso”, bio je bio ubeđen da je puls najpouzdaniji metod u detekciji kriminalaca.
• Stiven Hejls, (1733), engleski sveštenik, prvi koji je merio krvni pritisak i uveo upotrebu sfignomanometra, eksperimentisao je sa konjima.
• Luiđi Galvani (1791), italijanski fiziolog, otkrio je galvanski kožni refleks, eksperimentisao je sa strujom na žabama, kao i sa magnetizmom kod životinja. Postavio je temelje neurologije i neurofiziologije, bio je pionir elektronskih izuma, inspirisao je Meri Šeli da napiše Frankenštajna.
• Dr. Čarls Kedi (1862), otkrio je da hloroform deluje na vojnike konfederacije u takvom maniru da pod njegovim dejstvom vojnici otkrivaju tajne neprijateljskoj vojsci.

Sledi pregled istraživanja i primene modernih metoda vezanih za poligraf,
pregled značajnih lica i istraživanja vezanih za moderni poligraf, opremu i tehnologiju

• Ser Francis Galton (1879), engleski istraživač i antropolog, razvio  psihološki test asocijacije reči, sa predpostavkom da krivci pate od unutrašnjeg konflikta i da daju verbalne i fizičke tragove krivice. Prvi je koristio irelevantna pitanja u ispitivanju.
• Ćezare lombroso (1895), italijanski antropolog i kriminolog, prva osoba koja je koristila instrument da utvrdi istinitost ili laž prilikom davanja iskaza. Prvi koji je eksperimentisao sa kriminalcima izvan labaratorijskih uslova. Autor knjige o korišćenju Sfigmografa i pletizmografa. Eksperimentisao sa stimulisanjem subjekta uključujući elektro šokove. Izumeo hidrosfigmograf.
• Anđelo Moso (1895), italijanski naučnik i student, eksperimentisao sa pletizmografijom, kao i sa tim kako strah utiče na na srce i disanje. Razvio prvi sfigmomanometar.
• A.Stiker (1897), nemački naučnik, prvi koji je predložio da se elektrodermalna aktivnost koristi u procesu detekcije laži.
• Maks Verthajmer (1904), nemački istraživač na univerzitetu u Pragu, prvi koji je objedinio tehniku asocijacije rečima sa instrumentom za beleženje fizioloških reakcija. Koristio je pletizmograf, hidrosfigmograf, numograf i psihograf.
• S.Veragut (1907), koristio je tehniku asocijacije reči sa galvanometrom. Izumeo je termin „psihogalvanički refleks“, koji je kasnije promenjen u elektrodermalni odgovor. Promena u otporu i provodljivosti kože nije refleks.
• Dr.Hugo Mustenberg (1908), profesor fiziologije na Harvadu, koristio je asocijaciju reči da dijagnostifikuje krivicu kod osoba. Učinio je mnogo toga da ohrabri istraživanje detekcije laži u Sjedinjenim Američkim Državama.
• Vitorio Benusi (1914) italijanski psiholog, prvi koji je koristio nadgledanje obrazaca disanja prilikom detekcije laži, sprovodio je studije o odnosu udaha i izdaha.
• Dr.Vilijam Marston (1917), psiholog sa Harvarda, razvio je tehniku merenja krvnog pritiska, razvio je prvi poligraf koji je merio sistolički krvni pritisak, bio je ispitivač u visokoprofilnim slučajevima pred Američkim sudom, razvio je prvi GN test, kao i CIT test.
• Harold Brut (1918), profesor na Harvardu, potvrdio je Benusijeva istraživanja vezana za obrasce disanja, zaključio je da je merenje krvnog pritiska od većeg značaja prilikom detekcije laži.
• Dr.Ludvig Binsvanger (1919) direktor “Belevue” mentalne bolnice u Švajcarskoj, izvodio je studije i ispitivao Veragutove teorije, prvi naučnik koji je diskutovao na temu teorije „brige iz spoljašnjeg okruženja“.

Evolucija poligraf instrumenta i tehnika koje se koriste

Pregled osoba zaslužnih za razvoj poligraf instrumenta i modernih tehnika koje se koriste kod poligrafskog ispitivanja

• Dr.Džon Larson (1921), psiholog sa univerziteta Kalifornija, radio za Berkli, razvio je prvi poligraf instrument, merio je krvni pritisak i obrasce disanja, kasnije je razvio prenosivi poligraf, konstantno koristio poligraf u kriminalnim slučajevima.
• Leonard Kiler (1925) psiholog, univerzitet Stanford , otac „modernog poligrafa“, Larsonov student, zaslužan je za mnoge inovacije vezano za poligraf kao što su, upotreba merača pritiska, tube za numograf, kimograf, dodao je GSR kanal za poligraf 1938 godine. Razvio je POT i SPOT test, razvio je R/I tehniku, branio je poligraf, osnovao je prvu školu za poligraf.
• Poligraf instrument Kiler model 302c (1925) – instrument koji je beležio disanje, kardio i GSR, koristio ga je FBI, koštao je 450 dolara.
• Fotopoligraf (1930) – instrument koji je razvio W. Darow, proizveo ga je Stolting, nije koristio mastilo, koštao je 999 dolara.
• Walter G Samers (1932), profesor psihologije na Fordam univerzitetu, eksperimentisao je sa GSR i prvi je koristio kontrolna pitanja.
• Berkli poligraf instrument (1938) – instrument koji je razvio kapetan Klarens Li iz Berkli policije, napravio je nekoliko poboljšanja u odnosu na prvobitni Kiler poligraf. Li je takođe razvio test sa kontrolnim pitanjima i bio prvi koji je počeo da primenjuje STIM test. 
• Kiler poligraf instrument model 6317 (1939) – instrument koji je dizajniran da izgleda kao kofer, korišćen pri regrutaciji vojnika, koristila ga je i CIA za otkrivanje špijuna, koštao je 1450 dolara.
• Kardio-numo Stolting (1951) – instrument koji je dizajnirao Kliv Bekster, dvokanalni poligraf, u to vreme smatran za veoma osetljiv poligraf instrument.
• Poligraf Kiler model 6338 (1952) – instrument koji je proizveden od strane udruženja istraživača iz Čikaga, prvi poligraf instrument sa 4 kanala, sa mastilom dostupnim u više boja, cena mu je bila 2350 dolara.

Metodi i osnovi za moderni poligraf

Pregled nekih ideja i teorija koje koristimo u današnje vreme

• Džon Rid (1953), američki advokat koji se kasnije pridružio policiji grada Čikaga, doprineo je daljem razvitku tehnike kontrolnih pitanja, razvio je uređaj za detektovanje kontramera, autor je nekoliko knjiga za poligraf i detekciju obmane kao i za tehnike ispitivanja, razvio je „Rid tehniku“ za intervjue i ispitivanje kao i format za poligraf.
• Stolting model deceptograf 22500 (1955), instrument koji je počeo sa svojom primenom u vojsci Sjedinjenih Američkih Država, poznat je kao najrasprostranjeniji i najviše korišćen poligraf instrument na svetu.

• Kliv Bekster (1961), amerikanac koji je ostavio veliki trag u svetu poligrafa, razvio je poligraf program za CIA, razvio je mnoge koncepte koji su verifikovani od strane nezavisnih studija, razvio je i predavao u Bekster školi za poligraf u San Dijegu, Kalifornija. Razvio je ZC test, kreirao SYM pitanja, SR pitanja, razvio „time bar“ koncept, razvio je koncept „blind“ bodovanja i verifikacije, razvio je koncept psihološkog seta, tačke analize, kao i koncept antiklimaks i super dampeninga. Beksterove teorije su i danas u širokoj uporebi. Razvio je bodovnu skalu sa 7 pozicija, a takođe je vršio eksperimente sa biljkama tako što ih je povezivao na poligraf i eksperimentisao kako i na koji način biljke reaguju i emituju električni šok kada su pod stresom.
• Da-Ne tehnika (1965), tehnika ispitivanja koja je prvi put predstavljena od strane Morton Sinks, tehnika u prilikom koje ispitivač postavlja svako pitanje dva puta. Utvrđeno je da je manje precizna nego tehnika sa kontrolnim pitanjima.
• Ričard Artur (1966), direktor Bekster poligraf škole iz San Dijega, koristio je klinički pristup za poligraf, eksperimentisao je sa GSR u manuelnom i auto režimu, utvrdio je da ne postoji značajna razlika u kvalitetu između dva režima prikupljanja podataka. Razvio je Art II, odnosno tehniku markiranja na početku i kraju kontrolisanog stimulansa, osnovao je „naučni žurnal o poligrafu“, najstariju javnu publifikaciju u kojoj se spominje poligraf.

• Emocionalni stres monitor-Stolting 22600 (1966)-manji instrument, lakši i ne zahteva 30 minuta zagrevanja pre upotrebe, kao prethodna verzija.
• Modle Kiler iz serije Paceseter 6308 (1967) – instrument koji ima mogućnost pretvaranja iz fiksnog modela u prenosivi model, koštao je 1325 dolara.
• Dr.Vilijam Jenki (1968), profesor sa Delta koledža, zalagao se za kompjuterizaciju poligrafa kako bi bolje kvantifikovao poligraf.
• Lafajet model 76056 (1972) – Lafajet Instrument Kompanija, Indijana, proizvela je prvi poligraf instrument koji je koristio duple numografe, cena mu je bila 2148 dolara.
• Analizator stresa u glasu (1973) – instrument koji je proizveden kao dodatno sretstvo identifikovanja obmane. Nije se pokazao kao precizan i validan. Japanska policija je sprovela studiju o tonu, intenzitetu i dužini glasa, zaključili su da su šanse za zaključivanje u najboljem slučaju 50%. Poligraf institut ministarstva odbrane je 1996 godine objavilo izjavu da VSA nije validan metod za detekciju obmane.
• Dr.Džejms Alen Mate (1974), osoba koja je sprovela brojne studije za poligraf, „quadrizone“, „template graphics“, pisala je knjige na temu forenzičke psihofiziologije, kako koristiti poligraf, ekspertsko ispitivanje i unakrsno ispitivanje forenzičara iz oblasti psihofiziologije.
• Stolting Poliskrajb (1974) – prvi poligraf instrument koji je u potpunosti bio elektronski.
• Stolting Ultraskrajb (1979) – zamena za Poliskrajb instrument, imao je mogućnost grafičkog prikaza rada srca, dok su kardio kanali i numografi mogli biti podešeni po volji.
• Tehnika direktnog i instruisanog laganja (1983-1987) – tehnika ispitivanja koja je razvijena od strane Dr.Davida Reskina, licu koje se ispituje se daju instrukcije da laže na kontrolnim pitanjima, po brojnim studijama validnost i nivo preciznosti tehnike direktnog i instruisanog laganja je niža nego kod tehnike sa kontrolnim pitanjima.

• Poligraf institut ministarstva odbrane (DODPI) (1986) – regulatorno telo vlade Sjedinjenih Američkih Država je osnovano sa ciljem da kontroliše sva istraživanja i obuku vezanu za poligraf u ime federalne vlade Sjedinjenih Američkih Država. Prvi direktor je bio Dr.Jenki. Preselili su se u Fort Mekklenen, Alabama, 1989 godine. Jedna od misija instituta je da rangira pripadnike ministarstva odbrane i druge federalne zvaničnike tokom karijere poligrafskih ispitivača. Obavljaju stalna istraživanja vezana za forenzičku psihofiziologiju i metode procene kredibiliteta. Upravljaju programima za obuku i sertifikaciju, kao i programima za dodatnu obuku u agencijama za psihofiziološku detekciju decepcije, ili, jednostavno rečeno za poligraf. Upravljaju programima za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta, razvitak, implementaciju i postavljanje federalnih standarda za PDD ili poligraf.
• Kompjuterizovan poligraf instrument – istraživanje u vezi kreiranja prvog kompjuterizovanog poligrafa počinje u periodu od 1986 do 1988, kada Stolting kompanija počinje sa proizvodnjom i marketingom 1991 godine. Brus Vajt iz Aksiton Sistema je počeo 1988 sa istraživanjima vezanim za kompjuterizovan poligraf instrument.
• EPPA – akt o upotrebi poligrafa koji je donela Američka vlada, bliže opisuje i reguliše zaštitu radnika i zaposlenih, dolazi do napuštanje koncepta i mogućnosti skeniranja, skrininga i selektovanja radnika u privatnom sektoru korišćenjem poligrafa. Privatnom sektoru se dozvoljava da koristi poligraf za rešavanje posebnih i specifičnih slučajeva povrede poslovanja i identifikovanja gubitka u firmama koje posluju u privatnom sektoru. Akt je imao za posledicu snažan udarac za poligraf i svet poligrafa uopšte.
• Poliskor (1989) – prvi kompjuterizovan poligraf algoritam za procenu i evaluaciju. Razvijen od strane Džon Hopkins univerziteta uz pomoć podataka dobijenih iz testova sprovedenih od strane kompanije Aksiton Sistems. Od tada su se pojavili Identifi, OSS 2 i 3, Vajtstar, Stolting algoritam i drugi sistemi za kompjuterizovanu procenu podataka.
• Daubert vs Maerl Dou farmaceutska kuća – sudski proces u Sjedinjenim Američkim Državama koji je imao značaj za primenu poligrafa. Presuda u ovom sudskom procesu je omogućila sudovima veću diskreciju pri odlučivanju o validnosti dokaza. Slučaj je otvorio vrata za procenu statusa poligrafa kao dokaznog materijala. Nije se primenjivao na državnim sudovima. Verovatno iz straha da bi poligraf mogao uticati na odluku porote.

Razvitak poligrafa širom sveta

Kako se upotreba poligrafa razvijala širom sveta izvan mesta nastanka, Sjedinjenih Američkih Država

• Japan-početak razvijanja poligraf tehnologije između 1920 i 1930 godine, počeli su da koriste GSR u detekciji obmane, počeli su da prave svoje poligraf instrumente, više koriste GN i CIT testove nego testove sa kontrolnim pitanjima. Danas imaju preko 100 psihofizioloških stručnjaka. Rezultati na poligrafu se priznaju kao dokaz na Japanskim sudovima.
• Rusija-početak razvijanja poligraf tehnologije 1920 godine, počinju da eksperimentišu sa asocijacijama uz pomoć reči u cilju detekcije obmane. Danas Rusija ima dve kompanije koje proizvode poligraf instrumente. Aveks poligraf instrumenti se prodaju na lokalnom i nacionalnom nivou, dok Ineks poligraf instrumenti služe za internacionalnu distribuciju.
• Kina-početak razvijanja poligraf tehnologije 1940 godine, kinezi počinju da uvoze poligraf tehnologiju iz SAD. Nisu proizvodili kompjuterizovane poligraf instrumente sve do 1991 godine, kada počinje program istraživanja.
• Indija-početak razvijanja poligraf tehnologije 1948 godine. Počeli su sa upotrebom poligraf instrumenata nakon što su poslali instruktora u školu za poligraf u Americi. Nisu priznavali poligraf do 1974 godine. Danas je poligraf priznat kao dokaz u Indijskim sudovima.
• Izrael-početak razvijanja poligraf tehnologije 1959 godine. Počinju sa upotrebom poligrafa. Poligraf koristi nacionalna policija kao i tajna služba MOSAD. Danas imaju preko 100 stručnjaka za poligraf kao i psihofizioloških forenzičara.
• Južna Koreja-početak razvijanja poligraf tehnologije 1960 godine. Veruje se da imaju 123 registrovana psihofiziološka forenzičara. Obavili su njihovu jedinu nabavku kompjuterizovanih poligraf instrumenata 1994 godine.
• Kanada-početak razvijanja poligraf tehnologije 1978 godine. Kanada je otvorila svoju prvu školu za poligraf na kanadskom policijskom koledžu. Kanada ima svog proizvođača kompjuterizovanih poligraf instrumenata „Limestone Technologies“.

• UPOTREBA POLIGRAFA U SVETU DANAS – poligraf je danas instrument koji je ozbiljno prihvaćen na svetskom nivou i svoju redovnu upotrebu, kao najbolje dostupno sredstvo provere i procene kredibiliteta, pronalazi među 57 država sveta koje koriste poligraf u privatnom i vladinom sektoru, na državnom i individualnom nivou. Specijalizovani poligrafski test po imenu CIT test je zvanični dokaz na sudu u Japanu, Indiji, američkoj državi Novi Meksiko, kao i u Mađarskoj, dakle, lica se osuđuju u sudskim procesima na osnovu CIT poligraf testa, koji ima preciznost od 99,94%. Broj država koje priznaju poligraf kao dokaz na sudu se uvećava polako ali sigurno. Većina država danas koriste analogni i kompjuterizovani poligraf instrument. Sjedinjene Američke Države i dalje dominiraju što se tiče upotrebe, primene, postavljanja standarda i sprovođenja istraživanja vezanih za poligraf. Ipak, mnoge Evropske države, kao i države iz Latinske Amerike i Azije, po upotrebi polako sustižu SAD na ovom zanimljivom i intrigantnom polju, koje nazivamo poligraf. Poligraf nije savršen ali je i dalje ubedljivo najbolje dostupno sredstvo za utvrđivanje kredibiliteta na svetu.