Svi ljudi poseduju sposobnost da ne govore istinu. Većina to i koristi svakodnevno.
U proseku laž izgovorimo oko 45 puta mesečno, prema istraživanju jedne britanske kompanije.
Digitalne tehnologije samo su olakšale ovu naviku, pa mnogo češće iznosimo neistine putem društvenih mreža, SMS poruka i mejlova – oko 28 puta mesečno. U neposrednoj komunikaciji oči u oči ređe se odlučujemo za laž, 17 puta u jednom mesecu.
Muškarci prednjače u ovoj statistici, pa tako preko interneta mesečno slažu 31, a žene 24 puta.
Na sreću, stručnjaci koji se bave neverbalnom komunikacijom i govorom tela tvrde da postoje znaci koji nam mogu pomoći da otkrijemo da li je neko iskren ili ne bez detektora laži.
Kako su ljudi različiti i drugačije reaguju na određene okolnosti, nije lako izdvojiti univerzalne signale koji ukazuju na to da osoba laže. Zbog toga je veoma važno najpre postaviti osnovu i sagledati kako se neko ponaša kada odgovara na uobičajena pitanja kao što su – „Kako si? Odakle si?”.
Trebalo bi posmatrati kako i gde gledaju, kako zvuče i ponašaju se.
Na osnovu toga možemo pratiti osnovne kodove ljudske komunikacije: pokrete tela, izraze lica, ton glasa i na kraju sadržaj onoga što priča. To su sigurni pokazatelji da neko pokušava da nas slaže.
Signali za uzbunu
Ovo su nesvesni signali koje nikako ne bi trebalo da zanemarimo u komunikaciji, naročito ako već sumnjamo da imamo posla sa osobom sklonom laganju.
Govor tela
Ljudi koji ne govore istinu obično gestikuliraju rukama nakon izjave, a ne tokom ili pre razgovora. Razlog je što njihov um radi previše stvari istovremeno, smišlja priču, prati da li im se veruje i u skladu sa tim je menja, pa izostaju uobičajeni pokreti ruku.
Takođe, veća je verovatnoća da će nepošteni ljudi gestikulirati sa obe ruke, dlanovima okrenutim od sagovornika, neretko ih stavljajući u džepove ili ispod stola.
Ljuljanje tela napred-nazad, vrpoljenje, naginjanje glave u jednu stranu, igranje kosom i pomeranje stopala isto su znaci da kriju ili menjaju informacije. Kada su ljudi nervozni, pojačavaju se fluktacije u nervnom sistemu koje izazivaju svrab, trnce i druge neprijatnosti u telu.
Facijalna mimika
Kada neko ne govori istinu, ima običaj da zuri ili skreće pogled u stranu. Po istraživanjima 70% ljudi direktno i prodorno gleda sagovornika u oči dok laže.
Stiskanje, lizanje, grickanje, pućenje ili prekrivanje usana, suva usta, izrazito bled ten, znojenje po čelu, bradi i oko usana, žmirkanje i otežano gutanje stručnjaci ubrajaju u instinktivne reflekse koji ukazuju da neko skriva istinu.
Ton glasa
Usled nervoze, mišići na glasnim žicama se zatežu, što čini da glas zvuči veoma visoko. Škripanje, kašljucanje, nesvesno pročišćavanje grla i pojačan tonalitet, takođe mogu signalizirati neiskrenost.
Sadržaj govora
Ukoliko se ljudi suviše trude da vas uvere u iskrenost, verovatno to nisu. Neretko koriste poštapalice i izraze „Želim da budem iskren prema vama“ ili „Dozvolite mi da vam kažem istinu“. Lažljivci obično mnogo pričaju, daju previše informacija stvarajući privid otvorenosti.
Kako uhvatiti neiskrenu osobu na delu
Sumnjate da vam je partner neveran, da vas dete ili poslovni saradnici lažu? Izbegavanje istine može imati dalekosežne posledice u privatnom i poslovnom životu.
Odgovore na ova važna pitanja pružiće vam špijunska oprema najnovije generacije.
Špijunski uređaji dostupni su svima, nabavljaju se legalno i lako upotrebljavaju. Većina je već kamuflirana u predmete iz svakodnevne upotrebe, pa će vaše namere ostati skrivene. Sve što treba da uradite jeste da izaberete adekvatan gadžet koji će vas do istine odvesti najlakšim putem.
