KOMPLEKSAN I SOFISTICIRAN PROCES
Poligrafsko testiranje je izuzetno kompleksan i sofisticiran proces koji zahteva ozbiljan i temeljan pristup, pripremu i kontrolu kvaliteta do najmanjeg detalja i sitnice kako bi se test sproveo na način koji se smatra validnim. Potrebna je ekspertiza poligrafiste čiji je zadatak da obezbedni sve preduslove i uslove za sprovođenje testa i u tome mora da bude stručnjak do tog nivoa da može da se kaže da je majstor ili maher svog zanata. Upravo preduslovi i uslovi o kojima pričamo su toliko važni da je jedna od definicija poligrafskog testiranja jeste: “Izlaganje ispitanika kontrolisanom stimulusu u kontrolisanom okruženju”. Ukoliko nisu ispunjeni svi preduslovi i uslovi ili ukoliko poligrafski ispitivač nema potpuni kontrolu nad situacijom poligraf test se ne može smatrati validnim, jer, psihofiziološka reakcija koja se analizira je isto tako važna kao i uslovi u kojima je ta reakcija nastala. Da uprostim, poligrafsko testiranje je toliko osetljiv proces da jedna pogrešna reč, jedno pogrešno tumačenje, jedan pogrešan potez, jedan pogrešan zvuk može da poremeti fiziološku reakciju, samim tim i test. Poligraf instrument je toliko osetljiv instrument da on reaguje na naše misli. Razmislite malo o tome. Reaguje na misli. A kamoli na nešto više od toga.
PREDUSLOVI
Da bi poligraf test bio validan mora da ga sprovodi lice koje je licencirani poligrafski ispitivač i koji je nakon obuke prošao najmanje dve godine rada pod mentorom ili imao 250 testiranja pod mentorom. Test se mora sprovoditi na sertifikovanoj i ispravnoj opremi, i moraju se primanjivati zvanično odobreni formati i tehnike na način na koji je to regulisano pravilnikom o sprovođenju poligrafskog testiranja. Tema testiranja mora biti nešto što se desilo u prošlosti, događaj, incident, nešto što se odigralo i desilo u prošlosti za šta se ispitanik dovodi u sumnju da je ili učestvovao direktno ili indirektno ili ima saznanja o tom delu. Dakle, na poligraf testu se može testirati fizički izvršena radnja u prošlosti koju je ispitanik ili počinio ili nije. To je to. Na polirafu se ne mogu testirati emocije, namere, misli ili budučnost. Za šta postoje mnogi mitovi. Da se razumemo to nije moguće niti će ikada biti moguće. Takođe, na poligrafu se može testirati samo ispitanik da li je on uradio nešto za šta se sumnjiči, odnosno, ne može da se testira ispitanik da li je neko drugi uradio nešto, nego samo i isključivo ispitanik i njegove fizičke akcije. Mora postojati jasna i konkretna sumnja ili optužba da je ispitanik učinio nešto, i mora biti ozbiljnog tona, da pojasnim, da bi poligrafski test funkcionisao moraju postojati posledice u odnosu na rezultata poligraf testa. Moraju postojati posledice po ispitanika u zavisnosti da li on prođe test ili padne test. Mora postojati nešto što ispitanik rizikuje odlaskom na poligraf test, nešto što je on “uložio” pristankom na testiranje, to može biti mnogo toga-čast, ugled, novac, brak, prijateljstvo, radno mesto, zakonske posledice, sloboda, šta god, ali mora da postoji distinktivna razlika između prolaska i padanja na testu, ne može da nekomoe bude sve jedno koji će rezultat da bude.
STANJE ISPITANIKA
Lice koje se testira mora da bude odmorno, naspavano, sito, da ne bude gladno, ako pije neku terapiju redovno treba i taj dan da je popije, na dan testiranje ne treba da pije alkohol, tablete za smirenje kao i narkotike. Mora dobrovoljno da pristane da se testira i da bude dovoljno zrelo da razume razliku izmeđe istine i laži kao i dovoljno razuman da razume za šta se sumnjiči na jeziku koji razume. Ispitanik mora biti svestan posledica rezultata testa. Ispitanik mora da potpiše dokument o dobrovoljnom pristanku na poligrafsko testiranje i mora biti u potpunosti svestan svojih prava, odnosno, da može da odabere na šta će da odgovori, da ne mora da se testira, da može da prekine test kad god želi i tako dalje. Ispitanik treba da bude što bliže svom prirodnom stanju, odnosno, stanju svoje homeostaze, stanja u kom se nalazi kada je opušten. Ispitanik mora da bude fizički, psihički i emotivno u stanju da se testira. Lice ne bi smelo da oseća nikakav fizički bol koji može ga ometa da se skoncentriše na testiranje. Takođe, lice ne sme biti uznemireno do te mere da ispitivač ne može da ga smiri i dovede u smireno stanje. Ne mogu se testirati lica koja imaju IQ ispod 80, lica koja imaju šizofreniju, ili koja imaju priviđanja, odnosno, koja nemaju kontakt sa realnošću. Ne mogu se testirati trudnice, čak se preporučuje da žene koje su u periodu menstrualnog ciklusa da izbegnu testiranje jer im je tada poremećena fiziologija i da se vrate kada ih prođe ciklus. Ne mogu se testirati lica koja su neposredno pre testa doživela traumatično iskustvo, duševno obolela lica, kao ni epileptičari jer mogu da dobija napad. Uprkos ranijim slučajevima lica koja boluju od srčanih problema se mogu testirati.
USLOVI NA LOKACIJI TESTIRANJA
Što se tiče lokacije testiranja uslovi su da u to mora biti zvučno izolovana prostorija gde vlada tišina, u toj prostoriji u toku testiranja smeju da borave samo ispitanik i poligrafski ispitivač i apsolutno niko drugi. Najbolje je da to bude neutralan teren, koji ne poznaju ni jedna ni druga strana. Ne sme biti nikakvih zvučnih ni vizuelnih distrakcija kako bi pažnja i fokus ispitanika bili 100% na ispitivaču kao i obrnuto. Jedan zvuk, jedno lice u prostoriji, pokreti, bilo šta tog tipa ako slučajno se desi da bude u kricijalnom trenutku testa može poremetiti rezultat testa. To ništa nije bez razloga, rađeni su eksperimenti u vezi sa svim ovim i jasno je dokazano da sve to ima izuzetno uticaja na proces. Zbog toga mora biti mir i tišina i samo 1 na 1. Ispitanik će videti samo poligrafskog ispitivača i čuti samo njegov glas. Kao što sam rekao, kontrolisani stimulans u kontrolisanom okruženju. Kako bi se eliminisala svaka druga mogućnost da bilo kakav artifakt utiče na reakciju, da se eliminišu svi mogući potencijalni izvori reakcije tako da na kraju samo ostane da neko može da ima takvu reakciju jer jednostavno laže. Osim toga, poligrafsko testiranje je samo po sebi dovoljno stresno iskustvo, i za nevine i za počinioce, tako da svako dodatno ulivanje stresa samo pogoršava kvalitet procesa. Takođe jedan od uslova za validno analiziranje rezultata jeste da se pitanje ponovi tri puta, kao i u obaveštajnom svetu, informacija koju dobijete sa tri različita izvora je validna, tako i u poligraf testu, ako ispitanik tri puta padne na istom pitanju onda je to velidno. Slučajnost može da se desi jedan put, ali, slučajnost se ne ponavlja tri puta za redom.
INSTRUKCIJE I ARTEFAKTI
Da bi poligraf test bio validan ispitanik mora da prati sve instrukcije koje mu daje poligrafski ispitivač. Ukoliko ne prati te instrukcije, poligrafski ispitivač je dužan da prekine test i počne sve ispočetka. Poligrafski ispitivač mora da se uveri da ispitanik razume sva pitanja koja će mu biti postavljena i da ih pročita unapred i upozna ispitanika sa svakim pitanjem. Ispitivač u toku sprovođenja poligraf testa može da izgovara samo reči DA ili NE, apsolutno ništa više. U toku poligraf testa ispitanik ne sme da pomera svoje telo, ne sme da pomera glavu, ruke, noge, apsolutno ništa, mora da gleda u pravcu koji mu odredi poligrafski ispitivač i da drži otvorene oči u toku testa, mora da diše normlano, bez dubokih uzdaha, i mora da sačeka da ispitivač izgovori pitanje do kraja pa tek onda da odgovori sa DA ili NE. Svako odstupanje od ovih isntrukcija se smatra artefaktom koji utiče na rezultat testa.
NEOPHODNOST SARADNJE I PRAĆENJA INSTRUKCIJA
Sada dolazimo do najvožnijeg uslova za validno sprovođenje poligraf testa a to je krucijalni faktor saradnje od strane ispitanika. Ovo je najvažniji uslov za sprovođenje validnog poligraf testa. Pre testiranja poligrafski ispitivač će ispitaniku dati dosta instrukcija koje ispitnik mora da prati, ukoliko mu nešto nije jasno, poligrafski ispitivač je dužan da mu objasni sve do detalja sve dok ne razume, ali pre početka testa, jer kada test počne onda nema priče. U svemu ovome elementa saradnje je krucijalan. Kako položaj u kom se ispitanik nalazi u toku testa nije prirodan za ljudsko biće niti prijatan potrebna je voljda se se te instrukcije izvrše. Da uprostim, potrebno je da ispitanik želi da bude testiran, da se tako izrazim. Zbog toga se naglašava toliko često da je poligraf na dobrovoljnoj bazi. Zbog toga što ukoliko ispitanik ne prati sve instrukcije ne postoji način da poligrafski ispitivač sprovede validan test. Ta saradnja sa strane ispitanika je glagol. To je radnja. Mora biti svesna i voljna. Inače sve je uzalud. Zbog toga ljudi koje nisu za to 100% na prate instrukcije do kraja, prave te male “greške”, namerno ne slušaju sve, urade deo a deo ne urade, prave de da sarađuju i glume saradnju a u stvari sabotiraju test. Kad dođe do toga, ispitivač će prekinuti testiranje, opomenuti ispitanika, skrenuti mu pažnju i početi iz početka. Ako se to ponovo drugi put, ispitivač će dati još jednu šansu. Ali ako se treći put ponovi, ispitivač će prekinuti test, zvanično staviti da test nije validan iz razloga što ispitanik svesno odbija da sarađuje i odbija da prati instrukcije i na taj način indirektno sabotira test. Nije to do ispitivača, to je standard poslovanja i praksa struke, ne može se instrument paliti i restartovati beskrajno.
KVALITET SIGNALA
Ukoliko se sprovdete poligraf test kako treba poslednji uslov koji se treba verifikovati jeste da li postoji prisustvo artefakta, da li je bilo pokušaja sprovođenja kontramera i potrebno je da se proveri kvalitet dobijenih rezultata, kao i kvalitet prenosa signala, odnosno, da li je kvalitet signala bio zadovoljavajući kao i da li su reakcije dovoljno “zdrave” da se donese konačna odluka o proceni kredibiliteta subjekta koji se podvrgnuo poligrafskom testiranju. Najviše pažnje treba obratiti na kvalitet kanala koji prekosi reakcije psihogalvanske aktivnosti i kanala koji prenosti kardio reakcije, potrebno je da kvalitet signala na oba kanala bude najmanje 80%, to je najveći minimum koji se toleriše.
ILI 100% ILI TEST NIJE VALIDAN
Zbog svega ovoga sada vidimo koliko tu postoji uslova i preduslova i sitnica i detalja na koje treba obraćati pažnju i voditi brigu, i sve to morate da stavite pod svoju kontrolu i da 100% vladate situacijom. Kao što sam reako na početku izuzetno kompleksan i sofisticiran proces koji od poligrafskog isiptivača zahteva punu koncentraciju i posvećenost, morate, da budete majstor svog zanata, morate da budete i psiholog i da poznajete umetnost vođenja razgovora, procene ljudi, oko za detalje i još mnogo toga. Zbog svega toga među nama poligrafistima postoji jedna izreka da je to čime se mi bavimo zapravo jeste “umetnost bazirana na naučnim činjenicama”. Uzimajući u obzir da radite sa ljudima i imajući u vidu da morate savršeno da uklopite sve ove faktore kako bi na kraju dobili rezultat koji menja ljudske sudbine i živote morate zaista da budete majstor svog zanata – umetnik!
Autor teksta
Nikola Novak
