Poligrafsko testiranje se konkretno, stručno i naučno pravilno zove psihofiziološka detekcija obmane, dok se oblast u kojoj mi poslujemo se naziva procena kredibiliteta. Poligraf kao takav počeo da se koristi pre sto godina i svoju prvu primenu je imao na tlu SAD gde se prvenstveno koristio za demaskiranje nemačkih obaveštajaca, agenata i špijuna na tlu SAD pre i za vreme trajanja prvog svetskog rata. Dakle, prva primena poligrafa je bila kontraobaveštajna aktivnost. Od tada pa do danas, poligraf je prošao mnoge transformacije i usavršavao se i poboljšavao u svakom smislu, 1991 godine je napravljena najveća evolucija na taj način što je ceo instrument prebačen sa analognog na digitalni sistem. Pored ovoga, vremenom, kako se razvijala tehnologija tako se razvijao i poligraf instrument, pa su, pored osnovnih kanala, dodavani novi kanali za monitoring, kao i kanali za hvatanje kontramera kao i za eliminaciju artifakta. Od uvođenja digitalnog poligrafa takođe su se usavršavali i softveri koji su upravljali instrumentom, i danas, svakih godinu dana izlazi nova verzija softvera sa apdejtovima i drajverima. Današnji poligraf je može se slobodno tako reći vrhunac u smislu tehnologije koja se primenjuje kao i softvera, ne može ništa više značajno da se poboljša ili promeni, dostigli smo vrhunac u smislu preciznosti, osetljivosti, otpornosti i izdržljivosti samog instrumenta i softvera. Takođe, danas postoje i logaritmi koji po principut veštake inteligencije sami računaju rezultat na poligrafu ali svaki ozbiljniji poligrafista to nikada ne koristi. Računarski logaritmi nikada neće moći da zamene poligrafistu koji upravlja instrumentom. Veštačka inteligencija ne može da vidi sve ono što vidi i primeti iskusni poligrafista, a jedan detalj koji se na primer desio na samom testu, jedan artifakt koji računar ne može da registruje, može da utiče na rezultat, tako da je čovek tu nezamenljiv i to će uvek biti tako. Sve zavisi od poligrafiste, ali što se tiče same tehnologije, ona je na samom vrhu i nema gde dalje da ide jer je vrhunac dostignut. Svi poligrafisti u svetu poligrafa su svesni toga, i tu takođe nema nikakvih specijalnih promena ni novina, jer poligraf se bazira na radu ljudskog organizma, a promena u ljudskom organizmu kao i načinu na koji ono funkcioniše nema niti će ih biti. Dakle, princip na kom poligraf funkcioniše je isti danas kao što je bio pre sto godina, sve je isto, samo se, zahvaljujući razvoju tehnologije, sam instrument evoluirao i postao daleko brži u obradi podataka, lakši za rukovanje i prenos i komforniji kako za ispitivača tako i za ispitanika. Od kada je poligraf počeo da se koristi pre malo više od sto godina pa do danas, pojavljivale su se razne druge tehnologije za procenu kredibiliteta, razni noviteti, koji su tvrdili da su „revolucionarni“, da će promeniti svet procene kredibiliteta, ali kako su brzo dolazile na tržište, još su brže odlazile jer su se pokazale kao nepouzdane, što su potvrdila svi naučni eksperimenti, koji su utvrdili da je preciznost tih novih tehnologija odprilike 50%, što je kao da ste bacili novčić. To su na primer proizvodi kao što su „Voice stress analizator“, „Brain wave scanner“ i neke druge još manje poznate… Vreme je pokazalo da su nepouzdne. Sve je to došlo i prošlo. Jedino je poligraf ostao. Jedino je poligraf položio ispit vremena, tog suda koji jedini zapravo pokaže da li nešto valja ili ne. Ko položi ispit vremena taj može da tvrdi validnost. Poligraf je jedino sredstvo za procenu kredibiliteta koje se koristilo pre sto godina i koje se koristi i danas. Koristi se u skoro 100 država sveta, koriste ga sve ozbiljne policije i obaveštajne službe sveta. Postoje države u kojima je dokaz na sudu, iako mnogi to ne znaju. Poligraf je definitivno položio ispit vremena, ne samo to nego je u ekspanziji, sve više se koristi u svetu, dok je najveća stopa rasta registrovana u Južnoj Americi, i posebno u Africi, mada je i Azijsko tržište u velikom razvoju. Broj licenciranih poligrafista na godišnjem nivou je u porastu, broj poligrafskih testova koji se sprovedu na svetu na godišnjem nivou je u porastu, broj škola za obuku poligrafista je u porastu. To su činjenice koje same za sebe govore. Poligraf je danas zvaničan dokaz na sudu u SAD, Japanu, Indiji, Južnoj Africi i Mađarskoj. Savršenstvo ne postoji, i DNK analiza je 99% tačna pa je dokaz na sudu, tako ni poligraf nije savršen ali je definitivno najbolje sredstvo za procenu kredibiliteta na svetu i to je činjenica koju niko ne može da porekne. Poligraf je položio ispit vremena i budućnost izgleda svetlo i obećavajuće za poligrafsku delatnost.
Autor teksta
Nikola Novak
