PRAVNI ASPEKT DOBROVOLJNOG PRISTANKA
U kojoj god državi da se nalazite na svetu, ili u kojoj god agenciji da se sprovodi poligrafsko testiranje, državnoj ili privatnoj, javnoj ili tajnoj, glavni preduslov za sprovođenje validnog i relevantnog poligrafskog testiranja jeste da lice koje je ispitivano na to pristane dobrovoljno. Nebitno koja vrsta poligraf testa je u pitanju, koji je format testa, koja se tehnika sprovodi, koji je razlog poligrafskog testiranja, koja je težina optužbe, posledica, to sve nije bitno. Najvažnije je da ne postoji apsolutno nikakav elemenat prisile ili prinude. Sve mora da bude na dobrovoljnoj bazi. Da lice koje se testira, odnosno, ispitanik, na poligrafsko testiranje pristane dobrovoljno, pri zdravom razumu i čiste svesti, bez prisile i prinude, bez obećanja, bez pretnji i zastrašivanja, u potpunosti svesno i dobrovoljno prihvati da se podvrgne poligrafskom ispitivanju u vezi sa incidentom koji se dogodio, ili, kao deo neke bezbednosne provere, zavisi od vrste testiranja. Ispitanik mora unapred da bude informisan o svemu. Ispitanik mora da bude svestan da rezultati ispitivanja mogu biti nepovoljni za njega. Ono što je takođe veoma važno jeste da svaki ispitanik zna da rezultati poligrafskog testiranja neće biti podeljeni ni sa kim drugim osim sa klijentom, ili drugom zainteresovanom stranom, kao, i, da se razultati poligrafskog testiranja čuvaju u tajnosti i nose oznaku poslovne tajne u trajanju od 30 godina, što je zakonom propisan maksimalan vremenski period. Takođe. na zahtev ispitanika, ispitivač može rezultate poligraf testa fizički uništiti nakon pet godina od sprovođenja poligrafskog testiranja, jer je toliko dužan po zakonu da čuva dokumenta. Fizičko i pravno lice koje sprovodi poligrafsko testiranje su dužni, po zakonu o detektivskoj delatnosti, da čuvaju u tajnosti izveštaj sa poligrafskog testiranja i ne smeju isti ustupati ni jednoj trećoj strani na uvid jer im jer to zabranjeno zakonom i za to kršenje zakona mogu odgovorati i snositi posledice. Svakom ispitaniku se garantuje anonimnost i apsolutna diskrecija. Svakom ispitaniku će biti objašnjena celokupna procedura neposredno pred početak testiranja i biće mu dato do znanja da proces može biti stresan i emotivno uznemirujuć. Svakom ispitaniku će biti pročitana sva pitanja koja če mu biti postavljena. Svaki ispitanik mora da zna da time što je dobrovoljno pristao da se testira nije lišen slobode, odnosno, da je i dalje apsolutno slobodan u svakom pogledu, i, da nije čak ni dužan da završi poligrafsko testiranje do krajo, čak i ukoliko se predomisli u toku testiranja. Svaki ispitanik ima pravo da odabere na koja pitanja želi da odgovori a na koje ne želi da odgovori, svaki ispitanik ima pravo da odustane od poligrafskog testiranja u svakom trenutku, svaki ispitanik ima pravo da prekine poligrafsko testiranje iz bilo kog razloga ili bez ikakvog razloga i nema obavezu da obrazloži ili opravda svoj postupak i odluku.
PRAKTIČNI ASPEKT DOBROVOLJNOG PRISTANKA
Krucijalni razlog dobrovoljnog pristanka na poligrafsko testiranje nije samo pristanak, formalno pravno gledano jeste, ali gledano sa praktične, konkretne strane, suština dobrovoljnosti u celom procesu jeste zbog saradnje od strane ispitanika. Nije dovoljno samo da neko kaže da pristaje da se testira nego mora to i da sprovede u delo. Da pojasnim, poligrafsko testiranje nije jednosmerno ispitivanje, nego dvosmerna saradnja dvoje ljudi. Poligrafista će za vreme trajanja cele procedure ispitaniku davati veliki broj instrukcija, šta da radi i kada da radi, šta ne sme da radi, i to će sve biti opisano do detalja. Neophodno je da ispitanik dobrovoljno sluša i aktivno prati i konkretno sprovodi date instrukcije u toku testiranja kako bi testiranje funkcionisalo i bilo validno. Ukoliko ispitanik ne sprovodi instrukcije do kraja ili delimično sprovodi, ili glumi da ih sprovodi, ili namerno indirektno saborita test na bilo koji način, test ne može da se sprovede. U tom aspektu potrebna je 100% saradnja od strane ispitanika kako bi testiranje funkcionisalo, dakle, ispitanik mora da uradi sve što ga je poligrafista instruisao, i to mora da uradi tačno na način na koji ga je poligrafski ispitivač instruisao. Ukoliko to nije slučaj, test se ne može uraditi i test nije validan. Kako je poligrafsko testiranje sofisticiran i kompleksan proces, ispitaniku se daju dve, maksimum tri šanse, i, ukoliko nakon toga i dalje ne prati instrukcije, testiranje se prekida i poligrafista u izveštaju mora da napiše da ispitanik namerno ne sarađuje i da se test ne može sprovesti, a to nikada ne izgleda dobro u očima klijenta. Zbog toga je potrebna apsolutna saradnja, aktivna, i dobrovoljna saradnja od strane ispitanika od početka do kraja testiranja. Poligrafsko testiranje je kompleksan proces i poligraf je izuzetno osetljiv instrument koji reaguje čak i na misli, a kamoli da fizičke pokrete, što znači da i najmanji fizički pokret koji ispitanik napravi u toku testa može proizvesti reakciju koja remeti kvalitet testa. Previše remećenja i test nije validan. Kako pozicija tela u kojoj ispitanik mora da bude u toku testiranja nije prirodna ni prijatna, potrebno je da ispitnik svesno želi da sarađuje i da on želi da se nad njim sprovede testiranje i to pokazuje svojom saradnjom sa poligrafistom. Iz svega ovoga proizilazi da su dobrovoljnost i saradnja dva najvažnija uslova za sprovođenje validnog i relevantnog poligraf testa, što je od izuzetne važnosti jer će na osnovu tih nalaza da se dalje donose odluke koje su uglavnom od izuzetne važnosti i zato je neophodno da poligraf test bude sprovoden u potpunosti po propisanim standardima kvaliteta.
Autor teksta
Nikola Novak
