LAŽ KAO DEO LJUDSKE PRIRODE
Od kada je sveta i veka ljudi lažu jedni druge i to svi znamo, i kada bi počeli ozbiljno da proučavamo taj fenomen sve od proučavanja istorije stare hiljadama godina pa sve do onog što Vam se danas desilo u toku dana ne bi saznali ništa novo i došli bi do istog zaključka. Laganje predstavlja namerno davanje neistinitih činjenica radi namernog dovođenja u stanje zablude onoga ko je na drugoj strani te komunikacije. Pored direktnog laganja, može se manifestovati i tako što će se određena informacija minimizirati, prećutati ili izostaviti iz konteksta, što daje isti rezultat, a to je svesno i namerno dovođenje u stanje zablude druge strane. Najkritičniji elemenat ovog procesa je namera onoga ko pruža informaciju ili je namerno izostavlja. Bez namere, ne postoji ni obmana, bez obzira na verodostojnost informacije koja je plasirana. Poligrafsko testiranje, odnosno, po stručnom nazivu, psihofiziološka detekcija obmane pripada kategorijski oblasti koja se naziva procena kredibiliteta i prvi put se u javnosti pojavljuje 1921 godine u SAD, kada je profesor sa univerziteta Berkli u Kaliforniji, Dr. Džon Larson, kreirao prvu verziju poligraf instrumenta. Prva ozbiljna zvanična primena poligrafa je bila u vreme drugog svetskog rata, kada je poligraf korišćen od strane Američke kontra-obaveštajne službe u za demaskiranje Nemačkih obaveštajaca i dvostrukih agenata koji operišu na tlu Amerike, prvenstveno na istočnoj obali SAD. U zvaničnu redovnu upotrebu u celokupnom bezbednosnom aparatu SAD ulazi pedesetih godina prošlog veka. Vremenom su razni naučnici koji su se bavili fenomenom procene kredibiliteta davali svako svoj doprinos napretku u proceni kredibiliteta svojim novim saznanjima, pa se u skladu sa tim usavršavala tehnika ispitivanja, procedura kao i fizički sam instrument poligraf. Analogni instrumenti su se koristili sve do 1992 godine kada su zamenjeni sa kompjuterizovanim poligraf sistemom, što predstavlja poligraf kakav danas poznajemo. U vremenskog rasponu od sto godina, koliko postoji poligraf, mnoge tehnije su se pojavljivale i nestajale jer su bilo nepouzdane, poligraf je jedino sredstvo koje se i dalje koristi jer je jedina metoda koja je više puta u realnom životu koriščena kao sredstvo za borbu protiv laži gde je poligraf zaista odneo pobedu i uspeo da neutralizuje pretnju.
RAZVIJANJE EFIKASNE UPOTERBE “ORUŽJA”
Kako bi se uneo red, razvila struktura i sistem kod primene ovog “oružja” formirana su regulatorna širom sveta koja regulišu proceduru testiranja, proces licenciranja, određuje procedure, odobrava i zabranjuje formate testova kao i tehnike ispitivanja, odnosno, pomaže pri definisanju ko, kako i na koji način treba da koristi to “oružje” koje imamo sreću da posedujemo na način koji će biti najefikasniji. Američko ministarstvo odbrane odvaja ogromna sredstva samo za sprovođenje eksperimenta i istraživanja vezana za poligraf, sve tehnike i formati se kreiraju i testiraju na univerzitetima, prvenstveno na “Džon Hopkins” (John Hopkins) univerzitetu, kao i na univerzitetu „Juta“ (Utah), mada i na drugim univerzitetima širom SAD takođe. Ministarstvo odbrane SAD sprovodi svoja istraživanja, a takođe i brojni samostalni stručnjaci dobijaju sredstva za istraživanje od vlade SAD. Navodim SAD kao najvalidniji primer jer je poligraf nastao u SAD, u SAD je poligraf najviše inkorporiran u društvo, ima najveću i najširu primenu, i vlada SAD sprovodi ubedljivo najviše istraživanja, ispitivanja i eksperimenata vezano za poligraf, objavljuju najviše stručne literature, imaju najveći broj stručnih usavršavanja, asocijacija, seminara i stručnih obuka na svetu, i to ubedljivo. Najozbiljnije shvataju fenomen poligrafa i najdalje su otišli u svemu vezano za poligraf, odvajaju ozbiljna sredstva na godišnjem nivou za „research and developement“– istraživanje i razvoj poligrafa na svetu, u pitanju su desetine ako ne i stotine miliona dolara na godišnjem nivou. Sve je organizovano i kontrolisano na zavidnom nivou. Postoji jedna tehnika poligraf ispitivanja koja se zove CIT – concealed information test i taj poligraf test je statistički precizan 99.94%, i koristi se kao zvaničan dokaz na sudu u sledećim državama-Japan, Indija, SAD (država Nju Meksiko), i od skoro, Mađarska, a dok pišem ovaj tekst vodi se debata o primeni i u Makedoniji. Licima se u navedenim državama izriče sudska presuda na osnovu rezultata sa CIT poligraf testa i ta lica se osuđuju na zatvorske kazne na osnovu rezultata sa CIT poligraf testa. Japanska policija koristi isključivo CIT poligraf test u policijskim istragama. U Srbiji je veliki broj krivičnih dela rešen primenom CIT testa, na primer, jedno visoko-proflno surovo ubistvo u Beogradu koje je uzdramalo javnost je rešeno primenom varijacije CIT testa koja se zove POT (pik tenzije), tako što je rešilo pitanje gde se nalazi telo žrtve. Test je toliko precizan da je šansa za grešku 1 prema 96 miliona. Više o ovom formatu testiranja ćemo pričati u drugom postu.
Autor teksta
Nikola Novak
